“Šta ti je?”, upitala me je drugarica juče kada samo na trenutak nisam imala osmeh na licu. Kako je to lepo, pomislih.
I tada se setih jedne lepe priče još od pre nekih 10-ak godina.
Jednog hladnog, zimskog dana utrčala sam u banku pred sam kraj rada platnog prometa, da ne bih zakasnila. Malo sam sačekala i vrlo brzo došla na red, jer i nije bila neka gužva. Kada sam prišla šalteru, dočekala me službenica rečima: “Pa Vi kad god uđete u banku, kao da je ušlo SUNCE. Tako pozitivno zračite. Odmah mi popravite raspoloženje.” Koliko mi je lepo tada bilo, ne bih umela da izrazim rečima. Uzvratila sam još većim osmehom, u trenutku i ne shvatajući potpuno, koliko je lepih stvari izgovoreno u jednoj običnoj rečenici.
I sada, puno godina kasnije, često se setim žene iz banke koja me je, potpuno nesvesno, naučila lekciji O VREDNOSTI OSMEHA.
I zato, OSMEH NA LICE i javite kako je prošlo!
Ne košta ništa, a znači mnogo!
Ljubi vas vaša,
Gospođica Di
Нема коментара:
Постави коментар